Prava grobnička palenta kompirica po starinski se parićuje va gizanoj pinjati drito na ognju ( na trinogu va ognjišću ili na šparhetu na drva).
Najprvo ostržeš kompir, dobro ga opereš, narižeš na kocke i streseš va pinjatu. Naliješ vode da pokrije kompir,pa pokriješ z pokrovon i staviš na oganj. Sako tuliko pobereš pinu ka se stori. Kad je kompir kuhan dobro ga stareš z palentaron, dodaš maslo ili putar i posoliš. Obavezno smanjiš oganj, ili makneš pinjatu na stranu, pa pomalo dodavaš muku uz stalno mišanje.
Triba dobro pazit da se ne delaju grudice.
Kuliko ćeš stavit muke ovisi kakov je kompir ( kuliko j’ brašnast ) Palentu dokli se kuha na ne prejakon ognju triba sako malo vrtet,a kad zagusne i počne se peć triba ju gnjocat i vrtet stalno da se ne presmudi. Dokli to delaš palenta će gubit vlagu kroz paru ku će spušćevat.
Oko trikvarti ure kako si stavil muku, palenta će ti “sama reć da j’ gotova” i to tako ča će se prestat lepit za palentar, počet će se odvajat od pinjate i lipo dišat.
Sad još rabi po starinski storit njoj križić i to tako da po sredini zabodeš palentar do dna pinjate zvučeš ga, zaokreneš za 90stupnjih i opet na isto mesto zabodeš. Još ju samo rabi strest na parićani taruj. Ako si se storil kako bog zapoveda kad zgora taruja obrneš pinjatu, palenta će lipo va jednon komadu tropnut na taruj, a po sredini će imet i križić. Kuliko god je tebi bilo teško gnjocat i vrtet ju, tako j’ bilo i njoj, pa ju pusti malo da počine,
Kako se nebi preveć ohladila, kad stori prvu koricu pokrij ju z čistin tavijolon. Sad je vrime da znameš s pinjate glodu ili “grobnički čips” kako ju va novije vrime još zovu.
I ča da ti još povin leh:

Dobar tek
(Nikola Kolja Vrančić)

• kompir (krumpir ) 50 dkg
• muka (kukuruzno brašno)30–40 dkg
• maslo ili putar (maslac) 2–3 dkg
• voda  ( iz Riječine ili kišnica )
• sol morska

Prava grobnička palenta kompirica po staroj recepturi se priprema u kotliću od gize s poluokruglim dnom (pinjata) direktno na vatri (na ognjišću ili na štednjaku na drva).
Najprije oguliš krumpir, dobro ga opereš, narežeš na kocke i istreseš u pinjatu. Uliješ vode da prekrije krumpir, pa pokriješ poklopcem i staviš na vatru. Ako prilikom kuhanja nastaje pjena, odstrani ju. Kad je krumpir kuhan dobro ga zdrobiš plosnatom kuhačom (palentarom), dodaš maslo ili maslac i posoliš. Obavezno smanjiš vatru ili pomakneš pinjatu u stranu, pa polako dodaješ kukuruzno brašno (muku) uz stalno miješanje kako se ne bi radile grudice.
Koliko ćeš dodati muke ovisi kakav je krumpir (koliko je brašnast) Palentu dok se kuha na umjerenoj vatri treba svako malo miješati, a kada se zagusne i počne peći treba je “ubadati” (gnjocat) palentarom, stalno vrtjeti i preokretati kako ne bi zagorjela. Tim postupkom palenta gubi vlagu.
Oko tričetvrt sata nakon što si stavio muku palenta će ti sama”javiti da je gotova” i to tako da će se prestati lijepiti za palentar, početi će se odvajati od stijenke pinjate i lijepo blago mirisati.
Sad još po običaju starom, palentu treba ”prekrižiti” i to tako da po sredini kroz palentu, a do dna pinjate ubodeš palentar, izvučeš ga zaokreneš za 90 stupnjeva i ponovno ubodeš na isto mjesto. Sada ju još samo treba istresti na pripremljeni ravni drveni tanjur (taruj).
Ako si sve uradio kako bog zapovijeda kad iznad taruja okreneš pinjatu palenta će lijepo u jednom komadu ispasti na taruj, a po sredini će imati lijep križić. Koliko god je tebi bilo teško gnjocat i vrtjeti je, tako je bilo i njoj, pa je pusti da se malo “odmori”. Kako se ne bi previše ohladila, kad napravi prvu koricu pokrij je čistim ubrusom.
Sad je vrijeme da s dna pinjate oslobodiš i izvadiš zapečeni sloj palente (glodu) ili “grobnički čips” kako joj u novije vrijeme još tepaju.
Na samom kraju još ti samo mogu poželjeti:
Dobar tek
(Nikola Kolja Vrančić)